U pismu od 20. januara 1958. Ginsberg piše Orlovskom iz Pariza, pripovedajući o poseti sa svojim bliskim prijateljem i kolegom bitnikom, Williamom S. Burroughsom, još jednom ikonom književne gej subkulture:

“Dragi Petey:

O Srce O Ljubavi sve se odjednom pretvorilo u zlato! Ne bojte se, ne brinite, najzapanjujuća lijepa stvar se dogodila ovdje! Ne znam odakle da počnem, ali ono najvažnije. Kad je Bill [ur: William S. Burroughs] došao, ja, mi, mislili smo da je to isti stari Bill ljut, ali nešto se dogodilo Billu u međuvremenu otkako smo ga posljednji put vidjeli... ali sinoć smo konačno Bill i ja sjeli sučelice svakog drugi preko kuhinjskog stola i gledao oči u oči i pričao, a ja sam priznao svu svoju sumnju i jad — i pred mojim očima se pretvorio u anđela!

Šta mu se dogodilo u Tangiersu ovih posljednjih nekoliko mjeseci? Čini se da je prestao da piše i sedeo je na svom krevetu čitava popodneva razmišljajući i meditirajući sam i prestao da pije — i konačno mu je sinulo u svest, polako i iznova, svaki dan, nekoliko meseci — svest o „dobronamernom osećajnom (osećajnom) centru za čitava kreacija” — on je očigledno, na svoj način, imao ono što sam toliko zakačila za sebe i tebe, viziju velikog mirnog Lovebrain-a”

Probudio sam se jutros sa velikim blaženstvom slobode i radosti u srcu, Bill je spašen, ja sam spašen, ti si spašen, svi smo spašeni, od tada je sve bilo ushićeno — tužan sam samo što si ti možda ostala zabrinuta kad smo se tako nespretno mahnuli i poljubili — Voleo bih da imam to da se oprostim od tebe srećnije i bez briga i sumnji imao sam onaj prašnjavi sumrak kada si otišao... — Bill je promenjena priroda, čak osećam mnogo promenjeni, veliki oblaci su se otkotrljali, kao što osećam kada smo ti i ja bili u vezi, pa, naš odnos je ostao u meni, sa mnom, umjesto da to izgubim, prema svima osjećam nešto isto kao i među nama.”